Fleksibilna proizvodna ćelija

Fleksibilna proizvodna ćelija (engleski termin je „flexible manufacturing cell“ – FMC, i ovu skraćenicu ćemo koristiti dalje u tekstu) sastoji se od robota i nekoliko alatnih mašina oko njega. Ćelija raspolaže svojim lokalnim spremištem alata za obradne mašine, a može imati i lokalno privremeno skladište neobrađenih i obrađenih delova. Takođe, proizvodna ćelija sadrži i sistem za kon­trolu proizvoda, odnosno izvršenih radnih operacija. Na slici  je prikazana je shema jedne FMC.

Palete sa radnim predmetima kreću se pokretnom trakom, po­seban uređaj obezbeđuje prebacivanje pristigle palete u privremeno skladište, kao i prebacivanje palete sa gotovim radnim komadima na pokretnu traku. S obzirom na to da FMC raspolaže sa nekoliko visokosloženih mašina, to ona može izvršavati različite proizvodne zadatke. Pri tome će robot opsluživati mašine, menjaće se alati, itd.

Upravljanje FMC je potpuno računarski orijentisano i integrisano. Robot, mašine za obradu, elementi transporta i ostali delovi FMC predstavljaju podsisteme koji deluju kao funkcionalna celina sa ciljem izvršenja određenog proizvodnog zadatka. Programska biblioteka raspolaže nizom programa kojima se utvrđuje rad ćelije pri različitim proizvodnim zadacima. Dakle, fleksibilnost je obezbeđena kako sa stanovišta raspoložive opreme (hardver), tako i sa stanovišta upravljačke programske podrške (softver).

Fleksibilna  proizvodna linija. Ukoliko nekoliko mašina opšte i posebne namene postavimo uz jedan linijski sistem transporta, dobijamo tzv. proizvodnu liniju. Da bi linija bila fleksibilna neophodno je da se na njoj može jednovremeno proizvoditi nekoliko različitih proizvoda. Oni će se kretati duž transportne linije i, u zavisnosti od samog proizvoda, obradu će vršiti neke od postavljenih mašina.

Fleksibilni proizvodni sistemi. Posmatraćemo centralni linijski transportni sistem (npr. pokretna traka) uz koji se nalaze fleksibilne proizvodne ćelije. Duž trake se kreću različiti radni predmeti. Svaki od njih će tokom proizvodnje proći kroz različitu kombinaciju proizvodnih ćelija. Često neku od zahtevanih operacija može izvršiti ne samo jedna određena FMC već i neke druge. Posao će preuzeti ona koja je u tom trenutku slobodna. Tako, radni predmet ide trakom dok ne stigne do ćelije koja će ga obrađivati. Tada ga robot uzima i po utvrđenom redosledu unosi u mašine. Ukoliko je transport u paletama, tada se projektuje sistem za razmenu paleta između transportne trake i FMC. Nakon završene obrade u jednoj FMC, radni predmet se vraća na traku i kreće dalje dok ne stigne do one FMC koja će nastaviti obradu.

Ovakav sistem nazivamo fleksibilni proizvodni sistem (engleski termin je „flexible manufacturing system“ – FMS, i ovu skraćenicu ćemo koristiti dalje u tekstu). Sa stanovišta upravljanja, ovakav sistem zahteva centralni računar koji bi up­ravljao podsistemima (FMC, transport, završna kontrola, itd.), dakle hijerarhijsku strukturu upravljanja.

Računarski integrisana proizvodnja (engl. Computer integrated manufacturing – CIM). U uvodnim izlaganjima o FMS naglasili smo tendenciju ka skraćivanju vremena koje je potrebno za razradu ideje o novom proizvodu, nje­govo projektovanje i planiranje proizvodnje. Da bi se ovo postiglo, razvijeni su specijalni programski sistemi koji pomažu projektantima u razradi i finalizaciji projekta. Tako govorimo o računarskom projektovanju ili projektovanju pomoću računara (engl. Computer aided design – CAD).

Upotreba računara uključena je u planiranje proizvodnje, pa se govori o računarskom planiranju ili računarskoj podršci u planiranju (engl. Computer aided planning – CAP).

Sama automatska proizvodnja koja se zasniva na primeni FMS podrazumeva računarsko upravljanje celim procesom i to: pojedinim podsistemima (numerički upravljana alatna mašina, robot, itd.) i prometom materijala koji obezbeduje potreban proizvodni lanac za svaki proizvod. Tako se javlja pojam računarske podrške u proizvodnji (eng. Computer aided manufacturing – CAM).

Svakako, projektovanje mora nužno voditi računa o mogućnostima proizvod­nog sistema tj. projekat se koncipira tako da bude pogodan za realizaciju u FMS. S druge strane, računarski obrađen projekat pogodan je i za jednostavno progra­miranje alatnih mašina i robota, što je bitan deo CAM sistema. Na ovaj načina dolazi do važnog jedinstva u upotrebi računara u projektovanju i proizvodnji. Zato se obično i govori o CAD/CAM sistemima.

Ako se ovom sistemu projektovanje-proizvodnja doda još i automatizovani sistem skladištenja gotovih proizvoda sa računarskim programom koji vodi eviden­ciju skladišta, zaokružiće se jedna proizvodna celina čiji integrativni faktor je koor­dinacija na bazi centralnog računara i hijerarhijskog sistema upravljanja. Otuda dolazi naziv računarski integrisana proizvodnja.